webPortal STIJENA

Belaji Salke Mustafinog

Devera i vakta ovoga, insan se o sebi zabovio, nikako se dohavizati.
Udarilo po šajtovu, po guzici, po obrazu. Al' što ti je čojek bosanac merhametli,
na sofri ne smi' faliti. Nek je mrsno da se ima za umočiti, batak živčarke oglodjati, masancom od nove šence, oćeifiti peksimetima. Dok je živa glava..


Ko bi se vilen bočio neimaštinom i svakvim hanjicom kad u selu belaj oblado.

Nije davno bilo kako je Salko Mustafin obro zelen bostan, protego se malo,  dov'o snahu u kuću. Hajirli mlada, samo nekvu mahanu joj našli, vele hoće se, silovna. Neće domace varenke, škodi joj maslo,tisno joj za sofrom pa se uspremišća đekad konda ce jaje sniti.

A žene ko žene, dokon pa zagledaju. Znahorke.

-Jes' vidla, Hanče, ona Mustafina snaha ni obrtanj ne zna držati. Sve gledam kad će joj šta biti dok kahvu samelje.
-Dašta sam neg vidla i ibretim se dje je to raslo. Ne zna šta je šehrija, obatali u šta god barne, a juče nanoć vele zakišila vrata i uz basamke oplela u sobu, Mustafinca svunoć dura, u zahod huda nemere.
- Nije je mati Zejno  ništa naučila, ni spremiti ne zna, jes samo vidla kako onu kahvu zali hatljavo. Vuče se po kući kaj pometina.
-Fildžane metnu tamo ni oprala hi nije, a pljohanla guzcom i sjela sa nami, konda je ona tu godinama, a ni misto nije ugrijala.
-E moja ti ona… novo sito o klinu visi.
-Amo rano se je Salko opazio, mogo bi drečati, neće se zaboviti. Kako ona njegova sve ofrlje, i hoće i neće, neš' se Salko somuna najesti rahat.

-Hemo mi tražiti dje mista sebika, u kakav budžak, ozebla sam višajuć haljne.

A Mustafinca plaho beskaharna žena, nit romani nit haberi, muku muči, dura. Žao joj sina, što se nabelaji, jadan ne bio. Neće da zahmeti nikoga, serbez snahu pogotovo. Oribala kredenac, prestavila kalju, prominila store, nije ona muhtač nikome dok je pri snazi. Posli će biti nekako. Zlu ne trebalo, ni svom Salki neće da izadje iz hatora, mati je to. Ogodom.

Haj sve nekako dok je zime pa se nejma čudo posla, amo kad dodje ljetina, žalosna mi majka, nota huda Mustafinca. Ku'će ovaj svit, na kijamet prespio...

Valja se karariti za pohoda, milošte su u cegerima, još samo da snaha izadje, ošla se banjati pa je nema čitav sahat. Gluho bilo, nesićovna je, brete. Onaj jelpaz se ne pometa, izvodi karafeke, rahat pameti svoje. Ona njega namiri i to joj je sav poso. Svanlo mu.

More biti da će je prijo šta nasvitovati. Haj ne bil'.

-Prije draga, ima l' bujruma, more l' se vamo?
-Oooo, hajte, hajte, kako neće moći, mi smo svoji, hajte bujrum. Nemoj prijo tamo, smokri čorape, de vamo se izuj, živa bila.
-Neka me prijo, ne bilo ti zahmet prifati ove cegere, smetni hi dje ukraj, nije ništa puno, nako mi da ne unidjemo mašuć šaka.
-Ta šta š' vući ovo vliko, ženska glavo, jes ti mogla brez toga doći.

I dok posjedaše smetnu se sofra, sobet ni hodže se postidio ne bi. Salkinca se upečila ko carica Milica, niko joj nije ravan. Ma i Mustafinci spao kamen sa srca, neka djece, more biti da će nadoći i snaha kade, neka je, neka je, sabura samo.


-Dete, Bog vam davo, dete šta pojite, virelje najpriče se je najesti. Nonda insan more lakšnje eglendisati. De, prijo prikuči se, deder pred zeta batak, nije on nami svak.

Salko se zajapužario, ne diže glave, u zemlju bi propo da more, grdna rano. Eto što ti je muka kad dijete uzdigne ženiti se. Amo de, zapelo se hudom Salki, a drugovačije nemere neg vako. Zgladio bi on kolko ga noge nose, amo nemere, nevista učepila po' stolom pa ne popušća. Sad duraj Salko belaja svoji'.

-Prekoviše ste vi, prijo, ovoga naspremali, ko će ovome volkom haka doći...

Pojedoše, zasladiše, zališe i prvi haber prika nabas oplete po tamburi.

Zaborav'la huda Mustafinca šta je šcela reći.

-Belaj ne ore ne kopa, hemo mi zapivati !

Nuhić & Emana Omanović

(1480)

Popularno-kolumne

left

Zabava

Linkovi