webPortal STIJENA

Prvi maj je u vezi s jagnjetinom, a ne s radnicima.

Ne razumiju tu pri?u o radni?kim pravima. Kakva ti prava trebaju kad dobijaš pedeset maraka dnevno? To je 250 sli?ica fudbalera. Da su ti radnici u ?ikagu imali World Fifa Kup, ne bi završili na vješalima. Ispunjavali bi album, a ne snove

Pri?a razrednik kolegi u tramvaju:

To sam ja na svoju ruku. Ne idu ?etiri dana u školu, red je da im objasnim. Šta da radiš kad te dijete pita zašto se Prvi maj zove praznik rada ako se ne radi? Ali odakle da po?neš.


A kakva je bajka Prvi maj?

Neki dan, kad sam objašnjavao Uskrs, nikakav problem. Imaš za šta da se uhvatiš. Kako neko umre pa oživi, to je djeci jasno. Snjeguljica je bila mrtva, pa oživjela, Crvenkapica je bila pojedena, pa oživjela, Voldemor je bio mrtav pa oživio, Isus umro pa oživio. Bajka ovo, bajka ono... A kakva je bajka Prvi maj?

Po?nem ja njima od po?etka. Bili jednom jedni radnici u Americi. I tražili oni da rade osam sati... Od koga, prekidoše me u pola re?enice. A baš sam to mislio da presko?im. Od koga? Od dobre vile, od zlatne ribice, od koga junaci u bajkama traže da im ispune želje? Vide djeca odmah da to nije bajka ko za Uskrs. A vidim i ja da nisam dobro po?eo.

Kako sad da djeci objasnim ko su kapitalisti? Ako kažem od jednog zlog cara koji je bio okrutan zasko?i?e me odmah neki pametnjakovi? da kaže kako je u Americi demokratija i kako tamo nema cara. S ovom današnjom djecom nikad ne znaš na ?emu si. Loptu ne znaju da uhvate, a na internetu deset ruku imaju.

Od jednog zlog ?arobnjaka, odgovorim na kraju. I vidim da im to nije dosta. ?ekaju da ga opišem. Ovako: bogat, prebogat, nema šta nema, osim mirnog sna, ali ne zato što ga savjest grize i ne da mu da spava, nego što se boji da ?e ga ako sklopi o?i pokrasti i da ?e i on postati radnik.

A zašto ga je strah da postane radnik? Ovo sam pitanje ja postavio, samo da me ne zaska?u oni svojim. Zato što ako si radnik, nisi sre?an. Siromašan si, i da bi preživio, moraš da radiš, ali ne radiš ono što voliš, nego ono što moraš.

Vidim, gledaju me, a upitnici im iznad glava. Gdje piše da ?ovjek mora biti sretan na svom poslu? Više od pola njihovih roditelja je nezaposleno, ona druga polovica je ili na minimalcu, ili nije platu dobila tri mjeseca, valjda je ?ovjek sretan ako uopšte ima posao. Razumiješ. Zašto bi ?ovjek uopšte bio sretan u ovom životu, kad ima drugi koji ga ?eka, ako bude dobar i poslušan.

Imam u razredu dvije mame, rade za kasom, imaju jednu subotu slobodnu, radni dan im traje deset sati, pola plate primaju u bonovima za topli obrok, koji ne vrijede nigdje osim u marketu u kojem rade. Imam jednog oca, taksira za gazdu, radi 12 sati; imam jednog s više radnih dana pred fabrikom nego za mašinom, normalno, kad su mašine prodate a ljudi ostali, nusprodukt privatizacije; imam jednog koji je bio žirant, ostao je bez posla ali nije bez banke. I sad bih njima trebalo nekako da objasnim šta je Marks mislio pod otu?enjem. Za njih je Marks umro kad su ih marksisti prodali, kad su ih trampili za vlast, ovi što su kaobajagi ljevica, a krste se desnom. Normalno da se u krug vrtimo, kad samo desnim veslom veslamo.
A zašto ga je strah da postane radnik? Ovo sam pitanje ja postavio, samo da me ne zaska?u oni svojim. Zato što ako si radnik, nisi sre?an. Siromašan si, i da bi preživio, moraš da radiš, ali ne radiš ono što voliš, nego ono što moraš.

Vratim se ja na bajku. Bili jednom ti neki radnici, i tražili da ne rade deset sati dnevno za pedeset maraka. Skupilo se njih 80.000 hiljada na ulici i vikalo Za osam sati isto plati. Do?e do nemira, jer zli ?arobnjak pozove policiju da ga brani. Poginu neki policajci i neki radnici, i sve se završi tako da neke radnike uhapse i osude na smrt ili na doživotnu robiju. U znak sje?anja na njih, nekoliko godina kasnije na jednom sastanku u Parizu radnici u cijelom svijetu odlu?e da prvi maj slave kao dan borbe za radni?ka prava. U nekim zemljama to postane državni praznik, u nekim je isto praznik ali prolje?a, nema veze s radnicima, a u nekim je obi?an dan.

A kod nas ovdje, zato što smo mi nekad bili radni?ka zemlja, praznuje se dva dana. Osim u Bratuncu. Tamo se praznuje sedam dana. Ali ?ur?evdan.

Vidim ja djeci dosadna ta bajka, ali opet im draže da pri?am o tome nego da im pregledam zada?u. I javi se onaj dežurni pametnjakovi? i pita šta je to radni?ka zemlja.

Kako to da im objasnim? Kako djeci koja znaju sve o vampirima i vješticama da objasnim razliku izme?u stanarskog prava i stambenog kredita? Da im kažem da je radni?ka zemlja ona gdje je radnik gospodin a ne fukara koju niko ne zarezuje ni pet posto? Ona u kojoj pošten i budala nisu bili isto? U kojoj je bilo lopova u politici, ali se politika nije svodila na plja?ku? To i meni sad izgleda ko bajka.

Krenem ja izokola. Jedan dan traje 24 sata, i isto traje i bogatom i siromašnom. I sunce sija i jednom i drugom isto. I jednom i drugom treba isto hrane, i isto odje?e kad je hladno, i isto vode kad je vru?e. Ali eto, jedni u pala?ama žive, i vile na moru imaju, i zlatnim kašikama jedu, i u svili spavaju, i u džakuzijima se kupaju... A drugi ?itav život krompir gule i margarin mažu. I pitam ja njih je li to uredu, je li tako pravedno.
Kako to da im objasnim? Kako djeci koja znaju sve o vampirima i vješticama da objasnim razliku izme?u stanarskog prava i stambenog kredita? Da im kažem da je radni?ka zemlja ona gdje je radnik gospodin a ne fukara koju niko ne zarezuje ni pet posto? Ona u kojoj pošten i budala nisu bili isto? U kojoj je bilo lopova u politici, ali se politika nije svodila na plja?ku? To i meni sad izgleda ko bajka.

A oni me gledaju, ne razumiju šta pitam. Kako bi druga?ije bilo nego tako.

Jesu li siromašni krivi što su siromašni? Jesu li radnici krivi što su radnici, pitam ja njih.

Gledaju, nije im jasno na kakvu krivicu mislim.

Jesu li ovi koji imaju pametni, sposobni, vrijedni, a ovi koji nemaju glupi, lijeni, nesposobni, preformulišem ja pitanje.

Zamisle se. Logi?no im je da za uspjeh moraš biti sposoban. Ali im nije logi?no da su im roditelji nesposobni. Ne znaju šta da kažu. Stvarnost im je komplikovana, i zato im je dosadna. Prvi maj je u vezi s jagnjetinom, a ne s radnicima. Ne razumiju tu pri?u o radni?kim pravima. Kakva ti prava trebaju kad dobijaš pedeset maraka dnevno? To je 250 sli?ica fudbalera. Da su ti radnici u ?ikagu imali World Fifa Kup, ne bi završili na vješalima. Ispunjavali bi album, a ne snove.

Fudbaleri svih zemalja, ujednite se.

DW

Popularno-kolumne

left

Zabava

Linkovi